HR - Ljudski Resursi - Srbija

Video igrice mogu pozitivno uticati na proces donošenja odluka

Naime, nedavna studija sa Državnog univerziteta Džordžija uporedila je vreme odziva i aktivnost mozga kod ljudi koji su često igrali video igrice i ljudi koji su ih igrali samo povremeno.

U studiji je učestvovalo 47-oro studenata, od kojih je njih 28-oro igralo video igrice najmanje pet sati nedeljno tokom poslednje dve godine, dok je 19-oro njih igralo igrice manje od sat vremena nedeljno. Ove dve grupe su nazivane „igračima video igara“ i „igračima koji ne koriste video igre“.

Igrice koje su igrali „igrači video igara“ zahtevale su od njih brze odgovore, odnosno reakcije. To su igrice poput pucanja iz prvog lica, kao i strateške igre u realnom vremenu.

Svi učesnici su dobili isti zadatak koji je uključivao odlučivanje na koji način se različite obojene tačke kreću na ekranu i pritiskanje levog ili desnog dugmeta na kontroleru palčevima. Od učesnika je zatraženo da odgovore što brže i tačnije.

Utvrđeno je da su, u proseku, „igrači video igara“ bili brži za 190 milisekundi i 2% precizniji od „igrača koji ne koriste video igre“. Skeniranje mozga tokom zadatka je takođe pokazalo više aktivnosti u tri regiona mozga igrača u poređenju sa mozgovima ne-igrača.

Prema istraživačima, ovi rezultati pokazuju da igranje video igrica može da promeni mozak budući da poboljšava procese za senzaciju, percepciju i usmeravanje akcije, što može biti od naročite važnosti prilikom donošenja svakodnevnih odluka.

Istraživači su takođe primetili da rezultati „nisu pokazali kompromis“ između brzine i tačnosti među „igračima koji ne koriste video igre“, dodajući da ovo pokazuje da bi igranje video igara moglo biti dobar metod kognitivnog treninga za donošenje odluka.

„Velika većina naše omladine igra video igrice više od tri sata svake nedelje“, rekao je vodeći istraživač dr Mukeš Dhamala. „Ali korisni efekti na sposobnosti donošenja odluka i mozak nisu bili tačno poznati“.

„Naš rad daje neke odgovore na ta pitanja“, zaključio je.